Cr­no­gor­sko dru­štvo eko­lo­ga or­ga­ni­zu­je u cen­tral­nom ho­lu Tr­žnog cen­tra Del­ta si­ti ,,Neo­bič­nu iz­lo­žbu zmi­ja” ko­ja će uži­vo pred­sta­vi­ti bo­gat­stvo vr­sta i lje­po­tu zmi­ja sa na­ših pro­sto­ra. Cilj ma­ni­fe­sta­ci­je, na ko­joj se po­sje­ti­o­ci do 12. ju­na, po pr­vi put, mo­gu upo­zna­ti sa zmi­ja­ma, je­ste ru­še­nje pred­ra­su­da ka­da su ove ži­vo­ti­nje u pi­ta­nju. Za po­tre­be iz­lo­žbe, čla­no­vi Cr­no­gor­skog dru­štva eko­lo­ga ko­je se ba­vi za­šti­tom i pro­u­ča­va­njem ži­vot­ne sre­di­ne, uhva­ti­li su di­vlje zmi­je ko­je će na­kon za­vr­šet­ka do­ga­đa­ja bi­ti vra­će­ne u svo­ja pri­rod­na okru­že­nja.
Član dru­štva her­pe­to­log Ver­nes Za­gor na­veo je da je kod cr­no­gor­skih gra­đa­na, bez oprav­da­nih raz­lo­ga, uvre­žen strah od zmi­ja ko­ji se naj­bo­lje mo­že oda­gna­ti upo­zna­va­njem sa su­štin­skim bi­ćem ovih gmi­za­va­ca. Ka­ko ka­že, edu­ka­ci­jom će se sta­ti na kraj sva­ko­dnev­nom ubi­ja­nju zmi­ja ko­je su ve­ći­nom neo­trov­ne, a sa­mim tim i bez­o­pa­sne po ži­vot lju­di.
- Strah od zmi­ja je pri­su­tan svu­da, sa­mo što u za­pad­nim ze­mlja­ma, za raz­li­ku od nas, po­sto­je stro­gi za­ko­ni ko­ji­ma se že­sto­ko ka­žnja­va­ju ubi­ce od zmi­je. Osje­ća­nje stra­ha kod nas je na­sta­lo pod uti­ca­jem vje­ro­va­nja pre­ma ko­ji­ma po­sko­ci ska­ču tri me­tra, smuk ju­ri za dje­com i slič­nih stva­ri ko­je su pot­pu­no ne­i­sti­ni­te. Do­bar dio tog stra­ha pri­zi­la­zi iz či­stog ne­zna­nja, jer lju­di ne­ma­ju ugra­đen strah od zmi­ja, već je on ste­čen. Od ma­lih no­gu ro­di­te­lji dje­cu pla­še zmi­ja­ma, sto­ga nam je je­dan od glav­nih za­da­ta­ka da bez­o­pa­sne gmi­zav­ce što vi­še pri­bli­ži­mo mla­đim ge­ne­ra­ci­ja­ma ko­je sta­sa­va­ju i da ih na­u­či­mo da ih ne ubi­ja­ju, već sa­mo pu­ste da idu svo­jim pu­tem- ka­zao je Za­gor.
Na iz­lo­žbi se gra­đa­ni mo­gu upo­zna­ti sa de­vet vr­sta zmi­ja, od ko­jih osam sta­nu­je na spe­ci­fič­nim pred­je­li­ma u Cr­noj Go­ri.
- Po­što u Cr­noj Go­ri ne po­sto­ji Zo­o­lo­ški vrt, u ko­jem bi lju­di mo­gli vi­dje­ti pri­mjer­ke zmi­ja ko­je obi­ta­vaju u dr­ža­vi, ovo je iz­van­red­na pri­li­ka da se gra­đa­ni upo­zna­ju sa ri­ba­ri­com, bje­lo­u­škom, po­sko­kom, šar­ga­nom, esklo­po­vim, bal­kan­skim, če­tvo­ro­pru­gim i step­skim smu­ko­vi­ma ko­ji su za­stu­plje­ni kod nas. Tu je ta­ko­đe ku­ku­ru­zni smuk ko­ji ži­vi u Ame­ri­ci i ko­ji se dr­ži kao kuć­ni lju­bi­mac, a iz­lo­ži­li smo bla­vo­re i sli­je­pi­će- gu­šte­re ko­ji iz­gle­dom pod­sje­ća­ju na zmi­je i zbog to­ga stra­da­ju. Sa­mo sta­ni­šte u te­ra­ri­ju­mi­ma je na­pra­vlje­no ta­ko da od­go­va­ra pri­rod­nom okru­že­nju u ko­jem ži­ve zmi­je - re­kao je Za­gor.
,,Neo­bič­na iz­lo­žba zmi­ja” po­dr­ža­na je od stra­ne Rok­ford fon­da­ci­je iz En­gle­ske ko­ja već tri go­di­ne fi­nan­si­ra pro­je­kat is­tra­ži­va­nja šar­ga­na u Cr­noj Go­ri. Ka­ko je na­veo Za­gor, šar­gan je naj­ma­nja i naj­u­gro­že­ni­ja otrov­ni­ca u Evro­pi ko­ju je mo­gu­će sre­sti is­klju­či­vo na pla­nin­skim sta­ni­šti­ma iz­nad 1.000 me­ta­ra nad­mor­ske vi­si­ne.
- Zbog svo­je ri­jet­ko­sti do­sti­že vi­so­ku ci­je­nu i mno­gi ile­gal­no tr­gu­ju njom. Kod nas je si­tu­a­ci­ja re­la­tiv­no sta­bil­na još uvi­jek, ali je on iz­u­zet­no ne­is­tra­žen. U re­gi­o­nu se is­tra­žu­je de­ce­ni­ja­ma, dok smo mi u pret­hod­ne tri go­di­ne spro­ve­li is­tra­ži­va­nja na Or­je­nu, Lov­će­nu i Ru­mi­ji i utvr­di­li no­va sta­ni­šta ko­ja ni­su bi­la po­zna­ta jav­no­sti. Pre­o­sta­lo nam je da to­kom ove go­di­ne is­tra­ži­mo pre­o­sta­lih 11 pla­ni­na u cen­tral­noj i sje­ver­noj re­gi­ji- ka­zao je Za­gor.
On je na­po­me­nuo da od zmi­ja ko­ri­sti ima­ju i pri­ro­da i čo­vjek.
- Zmi­ja je ve­o­ma ko­ri­sna u pri­ro­di, jer se one hra­ne glo­da­ri­ma i da njih ne­ma mi­še­vi bi nas pre­pla­vi­li, a njen otrov se ko­ri­sti u me­di­ci­ni, far­ma­ci­ji i ko­zme­to­lo­gi­ji- na­gla­sio je on.
Dva­na­e­sto­go­di­šnji uče­nik OŠ ,,Mak­sim Gor­ki” Lu­ka Ko­na­tar po pr­vi put se uži­vo su­sri­je­će sa zmi­ja­ma, od ko­jih je do da­nas za­zi­rao.
- Svi­đa mi se iz­lo­žba, a naj­sna­žni­ji uti­sak na me­ne je osta­vi­la vo­de­na zmi­ja-ri­ba­ri­ca ko­ja se ci­je­lim ti­je­lom mo­že iz­di­ći na vo­di. Zmi­je ne tre­ba ubi­ja­ti, već sa­mo za­o­bi­ći- po­ru­čio je Ko­na­tar.B.K.


Po­staće kuć­ni lju­bi­mci

Za­gor je is­ta­kao da će se u bu­duć­no­sti i u Cr­noj Go­ri zmi­je dr­ža­ti u ku­ća­ma kao kuć­ni lju­bim­ci.
- Kod nas sve­ga par lju­di dr­ži zmi­je kao kuć­ne lju­bim­ce, dok je u raz­vi­je­ni­jim ze­mlja­ma to po­stao trend, ali je ta­mo iz­ra­že­ni­ji pro­blem ile­gal­ne tr­go­vi­ne zmi­ja­ma. Po­što se kul­tu­ra sa Za­pa­da ov­dje ši­ri ve­li­kom br­zi­nom, dr­ža­nje zmi­ja kao kuć­nih lju­bi­ma­ca će za­ži­vje­ti i u Cr­noj Go­ri- ubi­je­đen je Za­gor.